2012
NAGRAĐENI FILMOVI TREĆEG BOSIFESTA 2012
"Ne zovi me posebnim"
Filmovi prikazani na trećem Bosifestu, beogradskom internacionalnom filmskom festivalu osoba sa invaliditetom, izazvali su izuzetnu pažnju medija i najšire javnosti. Tokom tri festivalska dana, od 21- 23. maja, veliki broj posetilaca imao je priliku da vidi blizu 40 igranih i dokumentarnih filmova iz Velike Britanije, Francuske, Holandije, Italije, SAD, Kanade, Australije, Japana, Kine, Afrike, Izraela, kao i iz Bosne i Hercegovine i Srbije. U ovogodišnjoj selekciji Bosifesta, u organizaciji Hendi centra Koloseum, našli su se neki od najboljih kratkometražnih i dugometražnih filmova čiji su autori osobe sa invaliditetom i filmovi koji se bave položajem, pravima i dostignućima osoba sa invaliditetom.
Savet filmskog programa festivala Bosifest 2012 po odluci žirija u sastavu:
Darijan Mihajlović i Svetislav Goncić
dana 23.05.2012. dodelili su sledeće nagrade:
GRAN PRIX festivala dodeljen je filmu „Necessary Games“ rediteljke Sophie Hyde, Australija, 2009
Plesni triptih o ljudskoj potrebi za vezivanjem i igre koje igramo u međusobnim odnosima…
Dobitnik kristalne plakete za najbolju režiju je film “Step Up!“ reditelja Tomas Wormser, Kanada
Jacques je dvadesetogodišnji plesač sa uspešnom karijerom pred sobom, ali se u trenutku sve menja - u saobraćajnoj nesreći Jacques gubi desno stopalo. Step Up!prati prve tri godine njegovog života posle nesreće: prve korake, povratak na plesni podijum sve do trijumfalnog zajedničkog nastupa sa slavnim kolegom Mikhail-om Baryshnikov-om…
Kristalna plaketa za najbolji scenario pripala je filmu „Flying Anne“, rediteljke Catherine van Campen, Holandija, 2010
Jedanaestogodišnja Anne je mala lepotica s koje je teško skinuti pogled. Ali što je duže gledate, sve više uočavate njene “tikove”. Anne boluje od Gilles de la Tourette sindroma. Njeno telo čini stvari koje ona ne želi. Flying Anne prikazuje kako Anne živi sa svojim tikovima. Tikovima kojih, na kraju krajeva, ne želi da se oslobodi…
NAGRADA PUBLIKE dodeljena je filmu „Tihi“, režija Marko Cvejić, Srbija, 2011
Andrija Tihi je čovek kom je babica u porodilištu, greškom, nehotično, desetog dana života oduzela vid. Danas on ima 70 godina. Njegova životna filozofija je da nema tog nedostatka koji ne može da se nadoknadi. Odavno je shvatio da ni videći nisu svevideći, da svako ima nekakvu manu što samo po sebi i nije nepremostivo, već je problem u tome kako je ko nosi. Po nacionalnosti je optimista.